Hedlajn.com :: Najnovije vesti » Ekonomija

Folksvagen kupuje Suzuki?

admin — Wed, 23 Sep 2009 14:20:02 +0000

Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen mogao bi da postane akcionar japanske konkurentske kompanije Suzuki pre kraja ove godine, piše nemački magazin „Automobilvohe”.

Pregovori dve kompanije se nalaze u „unapređenoj fazi” i postizanje načelnog sporazuma se očekuje ove godine, tvrdi magazin, citirajućijednog od direktora direktora „Suzukija” koji se nalazi na Sajmu automobila u Frankfurtu.

„Za ´Suzuki´ i VW to će biti pobednička varijanta. ´Suzuki´ će imati pristup velikom broju VW tehnologija, dok će VW dobiti snažan podsticaj za ulazak na tržišta Indije i jugoistočne Azije,” izjavio je predstavnik „Suzukija.”

Izvor blizak odboru direktora VW je takođe rekao da bi njegova kompanija, „ako postigne sporazum, mogla mnogo da nauči od ´Suzukija´.”

Krajem juna mediji su nagađali da bi VW mogao da preuzme oko deset odsto akcija „Suzukija.”

Šef nadzornog odbora VW Ferdinand Pih izjavio je minule sedmice da će bi nemačka kompanija uskoro mogla da dobije dve nove robne marke.

„Mislim da je 12 dobar broj,” rekao je Pih novinarima na skupu organizovanom uoči 63. Međunarodnog sajma automobila u Frankfurtu koji je zvanično otvoren 17. septembra i trajaće do 27. septembra.

On je izrazio divljenje prema kolima koje izrađuje „Suzuki”, a krajem prošlog meseca je kazao da VW razmatra sporazum o saradnji sa japanskom kompanijom u proizvodnji gradskih vozila. (Tanjug)

Futura plus bez dnevne štampe

admin — Tue, 15 Sep 2009 15:02:26 +0000

Članice Asocijacije medija obustavile su isporuku dnevnih novina i magazina distributeru štampe „Futura plus”, tako da se na kioscima tog prodavca od utorak ujutro nalazi tek nekoliko dnevnih novina.

Na kioscima „Future plus” građani mogu da kupe samo izdanja „Kurira”, „Glasa javnosti”, listova „Danas”, „Borba” i „Pravda”.

Članice Asocijacije medija – Kompanija „Novosti”, „Ringijer Srbija”, „Kolor pres”, „Politika novine i magazini”, „Pres pablišing grup”, „Adria Media”, „Dnevnik” i „Ekonomist” odlučile su da ne isporučuju dnevne novine i magazine „Futuri plus”, pošto poslovodstva ovih izdavača nisu uspela da naplate novac koji im duguje taj distributer.

„Futura plus” je takav potez ocenila kao „pokušaj da se uguši jedini nacionalni distributer na tržistu”, navodeći da izdavači tu kompaniju nisu obavestili o prekidu saradnje i isporuci štampe.

Ministarstvo kulture je oštro osudilo „neprofesionalno ponašanje” distributera štampe „Futura plus” koji je, visokim iznosom dugovanja prema najvećim srpskim izdavačima uticao na njihovu odluku da svoja izdanja povuku iz ove prodajne mreže.

„Na ovaj način, a imajući u vidu značajan tržišni udeo ´Future plus´ kao jednog od najvećih distributera, veliki deo tiraža ovih izdavača neće biti dostupan čitaocima, čime se direktno ugrožava pravo građana na informisanje”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je podsetilo da su nedavno usvojenim izmenama Zakona o javnom informisanju preciznije definisanisana prava i obaveze distributera javnih glasila.

To je učinjeno „u cilju obezbeđenja slobode informisanja i zaštite javnih glasila od proizvoljnog i ekonomski neopravdanog ponašanja distributera”.

Ministrstvo kulture istovremeno apeluje na sve distributere da, dok se ne razreše problemi između izdavača novina i distributera „Future plus”, „adekvatnom raspodelom tiraža omoguće građanima da na što lakši način dođu do štampe”.

U saopštenju se navodi da će Ministarstvo učiniti sve da pomogne u rešavanju problema između članica Asocijacije medija i distributera „Futura plus”, sa ciljem da se osnovna prava i slobode, a naročito pravo na slobodu izražavanja i informisanja zaštiti. (Tanjug)

ComTrade izabran za stalnog člana Svetskog ekonomskog foruma

admin — Thu, 27 Aug 2009 07:11:19 +0000

Kompanija “ComTrade Group” je saopštila da je izabrana je za stalnog člana Svetskog ekonomskog foruma, čime je potvrđen i na najvišem nivou priznat njen ubrzani razvoj u regionu. Prijem u ovu organizaciju je praktično potvrda da se “ComTrade” nalazi među tri stotine najbrže rastućih kompanija u svetu, prema kriterijumima Foruma, stoji u saopštenju. Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije “ComTrade Group”, pozvan je da posle konferencije u Davosu u januaru 2009. godine, prisustvuje i “letnjem Davosu” u Kini, u gradu Dalian, gde će se od 10. do 12. septembra okupiti najznačajniji svetski lideri iz oblasti biznisa i politike, navedeno je u saopštenju. Svetski ekonomski forum je neprofitna međunarodna ogranizacija koja se bavi pitanjima ekonomskog progresa i socijalnog razvoja u svetu, okuplja vodeće svetske naučnike, poslovne ljude i političke lidere, i organizuje čuveni godišnji skup u Davosu.

Grand i Konaci u novom ruhu

admin — Mon, 17 Aug 2009 11:26:46 +0000

U kompaniji „MK Mountain Resort”, koja je osnovana u aprilu 2009. kupovinom turističkih objekata Internacionala CG na Kopaoniku, najavljuju i izgradnju modernog velnes i spa centra, sadržaja za zabavu, sport i biznis, kao i posebnog prostora namenjenog deci.
U periodu od 2009. do 2012. godine ova kompanija će u renoviranje objekata uložiti ukupno 12 miliona evra, od čega četiri miliona u „Grand”, dva miliona u „Suvo rudište”, dva i po miliona u „Konake” i tri i po miliona u garažu sa 400 parking mesta.
Po okončanju radova, kompanija koja je deo MK grupe, na čijem čelu je Miodrag Kostić, raspolagaće sa tri smeštajne celine sa po četiri zvezdice: hotel „Grand”, hotel „Suvo rudište” (koji će nastati spajanjem konaka „Zvečan” i „Ras”) i apartmani „Konaci”.
U kompaniji kažu da je cilj da Kopaonik postane jedan od centara kongresnog turizma i vodeća turistička destinacija u jugoistočnoj Evropi, gde će sezona trajati svih 365 dana u godini.

Jedan od najpoznatijih gostiju Kopaonika prošle godine bio je presednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, a prvi čovek MK grupe Miodrag Kostić kaže da će beloruski lider i sledeće sezone zimovati na srpskoj planini. „Dovešću i druge svoje poznate prijatelje na Kopaonik”, poručuje Kostić.

Kopaonik će u predstojeću sezonu ući sa novim žičarama i skijaškim stazama. Brza četvorosedna žičara, kapaciteta 2.400 skijaša na sat, gradi se na Gobelji, koja će od sezone 2009/10. raspolagati sa šest staza svih težina. „Kopaonik će imati žičare ukupnog kapaciteta 30.000 skijaša na sat, kao i 50 kilometara uređenih ski-staza”, kaže za „24 sata” Jurica Stanković, direktor Ski-centra Kopaonik.

Izbor: 24 časa

Neće biti povećanja poreza i smanjenja plata

admin — Fri, 14 Aug 2009 14:33:14 +0000

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da neće doći do povećanja poreza i smanjenja plata u Srbiji jer bi to bilo ekonomski pogrešno.

„Ako bismo povećavali poreze samo bismo dodatno smanjili tražnju koja je osnovni uzrok ove recesije”, rekao je ministar Dinkić.

Povećanje poreza bi, prema rečima Dinkića, dodatno pogoršalo, i ovako tešku ekonomsku situaciju.

„Verujem da ćemo ubediti i misiju Međunarodnog monetarnog fonda ako bude pokrenula to pitanje”, rekao je Dinkić.

Ministar je naglasio da je „neophodno da država pojeftini”.

„Srbija ima skupu državu, ogroman javni sektor i jedino dugoročno rešenje za budžet je smanjivanje preglomaznog javnog sektora”, istakao je Dinkić.

„Ako bismo povećali poreze to bi samo značilo da je država priznala poraz nad svojom nesposobnošću da smanji javni sektor. Ako država povećava poreze da bi finansirala preskup javni sektor, to znači da ona ne želi da rešava probleme, nego ih gura pod tepih”, rekao je Dinkić.

Smanjenje javnog sektora, prema rečima Dinkića, jedina je ekonomski optimalna strategija za Srbiju.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda će 24. avgusta doći u Srbiju na drugu reviziju stend baj aranžmana vrednosti 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

Prema dosadašnjim najavama, Vlada Srbije će od MMF-a tražiti da joj dozvoli povećanje budžetskog deficita sa dogovrenih tri odsto, na 4,5 procenata bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini.

Kao garanciju za jeftiniju državu, Vlada Srbije će se obavezati da u narednih godinu dana značajno smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu. (RTS)

Fijat ima projekte za 15 fabrika u Kragujevcu

admin — Fri, 14 Aug 2009 14:32:25 +0000

Italijanski Fijat je predao Ministarstvu ekonomije Srbije projekte za izgradnju 14 fabrika za proizvodnju automobilskih delova i fabrike autobusa u Kragujevcu, objavio je nedeljnik „Kragujevačke”.

Kragujevački nedeljnik je naveo da ta dokumetnacija za izgradnju pogona u industrijskoj zoni Korman poje, nadomak Kragujevca, ukupne vrednosti 240 miliona evra, prethodnica je biznis plana kompanije Fijat automobili Srbije.

Prema dostavljenim planovima, navodi list, na parceli od 35 hektara biće izgrađeni pogoni 14 italijanskih firmi koje će biti deo prateće industrije kompanije Fijat automobili Srbija.

Na susednoj parceli od 20 do 25 hektara Iveko, (Iveco) koji posluje u sastavu Fijat grupe, podići će fabriku za proizvodnju autobusa.

Projekti, koji su dostavljeni i Agenciji za privatizaciju Srbije, sadrže detaljne nacrte pogona sa pratećom komunalnom, energetskom i ostalom infrastrukturom.

Srbija i Fijat su 28. septembra 2008. godine potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku Zastavu, a zajedničko preduzeće italijanske kompanije i Vlade Srbije, pod nazivom Fijat automobili Srbija, osnovano je 14. oktobra.

Ugovorom je predviđeno da ukupan udeo Fijata bude 200 miliona evra u novcu, dok ulog Srbije iznosi 50 miliona evra u novcu i 50 miliona evra u stvarima i pravima.

U fabrici se proizvodi „punto”, a planirano je da zajedničko preduzeće postane i jedini proizvođač jednog novog Fijatovog modela za tržište EU, za šta će bi trebalo da bude instaliran pogon kapaciteta proizvodnje 200.000 vozila godišnje. (Beta)

Optimizam na svetskim berzama

admin — Mon, 20 Jul 2009 14:42:34 +0000

Na berzama od Hong Konga, preko Evrope, do Njujorka zavladao je optimizam, pošto su dve najveće američke banke saopštile da su ostvarile visok profit i prebrodile ono najgore od globalne finansijske krize. Ministar finansija SAD Timoti Gajtner kaže da „ohrabruje to što u SAD raste poverenje u stabilnost finansijskog sistema”.

Rekordan profit dve najveće američke banke, „Di Pi Morgana”, od 2,7 milijardi dolara, i „Goldman Saksa”, od tri milijarde ostvaren u drugom tromesečju, smatra se prvim znakom stabilizacije američkog bankarskog sistema.

Profit je mnogo veći do očekivanog, jer je „Pi Di Morgan” vratio 25 milijardi državnih pozajmica, a „Goldman Saks” 10 milijardi dolara američkih poreskih obveznika.

Treća po veličini američka banka „Sitigrup” je, uz finanskijsku pomoć Vlade od 45 milijardi, uspela da ostvari kvartalni profit od 2,3 milijarde dolara.

Stručnjaci ipak upućuju na oprez, jer će se precizna slika stanja američkog bankarstva znati tek kada podatke saopšte sve velike banke koje su dobile finansijsku pomoć iz stimulacionog paketa za spasavanje banaka.

Upozoravaju i na činjenicu da jednoj od najvećih kreditora malih i srednjih preduzeća grupaciji „Si Aj Ti” preti bankrot, jer nije postigla dogovor sa Vladom o novoj pozajmici od šest milijardi dolara, a da, istovremeno, „Benk of Amerika” beleži pad profita. (RTS)

Zagrebačka berza jedina u plusu

admin — Tue, 14 Jul 2009 13:59:54 +0000

Na tržištima kapitala u okruženju reperni indeksi prethodnu nedelju završili su u padu, osim indeksa Zagrebačke berze. Na Ljubljanskoj berzi indeks SBI20 izgubio je gotovo pet procenata na nedeljnom nivou a ukupan promet dostigao je 7,9 miliona evra.
Najlikvidnija je bila Krka sa prometom od 2,45 miliona evra u prošloj nedelji. Akcije farmaceutske kompanije pojevtinile su nešto više od šest odsto. Najveći gubitnik je bio Petrol koji je pao 8,39 odsto, Telekom Slovenije i NKMB su pojevtinili po nešto više od šest odsto a Merkator je na vrednosti izgubio više od četiri odsto.
Jedan od retkih dobitnika bila je kompajija Sava sa plusom od samo 0,03 odsto. Indeks Crobex na Zagrebačkoj berzi prethodnu sedmicu završio je rastom od tri odsto a promet na nedeljnom nivou vredeo je 131,4 miliona kuna (7,3 kune za evro).
Prometom su se izdvojili Hrvatski telekom sa 34 miliona kuna, Atlantska plovidna sa 27 i Institut IGH sa 10,6 miliona. Najveći rast ubeležili su Dioki, 26,67 odsto, Ina, 12 odsto, i Viadukt, gotovo 11 procenata, dok su osetniji pad imali Tehnika, bezmalo šest odsto, Dalekovod, više od tri, i Končar elektroindustrija, bezmalo dva odsto.
Na Banjalučkoj berzi ostvaren je nedeljni promet od 3,39 miliona KM (1,95 KM za evro) a indeks BIRS pao je neznatno više od procenat. U grupi gubitnika su Rafinerija ulja Modriča sa padom od 18 odsto, Telekom Srpske je pojevtinio pet odsto, RiTE Ugljevik gotovo tri a Elektro-Bijeljina malo više od dva odsto, dok je u rastu bila Banja Vrućica iz Teslića, od 11 odsto.
Indeks SASX-10 na Sarajevskoj berzi u protekloj nedelji oslabio je pola procenta a promet na tom tržištu kapitala dostigao je 1,4 miliona KM.U kategoriji gubitnika su JP Elektroprivreda BiH sa padom od 5,62 odsto, IK Banka i BH Telekom su pojevtinili po 4,5 odsto, Elektroprivreda HZHB iz Mostara je pala malo više od tri a Fabrika duvana Sarajevo dva i po odsto.Najveći rast zabeležio je Energopetrol, gotovo 28 odsto na nedeljnom nivou, Energoinvest je poskupeo više od osam a Bosnalijek nepuna četiri procenta. Cena Hidrogradnje porasla je tek četvrt procenta.
Na crnogorskim tržištima kapitala u prethodnoj sedmici je realizovan promet od tri i po miliona evra, gotovo dva puta veći nego nedelju dana ranije. Indeks Montenegroberze MOSTE je pao 1,45 odsto, koliko i indeks Nex Montenegro berze NEX20. Najveći promet je ostvaren sa akcijama Elektroprivrede, više od 2,6 miliona evra. Luka Bar je bila u padu gotovo šest odsto a Budvanska rivijera bila je najveći sedmični gubitnik na Montenegroberzi sa minusom od 18,5 odsto. Akcijama Željezare na istoj berzi cena je smanjena 12,3 odsto. Na Nex Montenegro berzi akcije Rudnika uglja pojevtinile su 4,4 odsto dok su hartije ulcinjske Solane “Bajo Sekulić” bile u padu 1,7 odsto.

Počinje trka – „Nabuko” vs. „Južni tok”

admin — Mon, 13 Jul 2009 19:04:40 +0000

Međuvladin sporazum o projektu „Nabuko”, koji predviđa dopremanje prirodnog gasa iz basena Kaspijskog mora u Evropu, zaobilazeći Rusiju, potpisalo je danas pet od šest zemalja koje učestvuju u njemu – Turska, Austrija, Mađarska, Bugarska i Rumunija, dok Nemačka, koja takođe učestvuje u realizaciji projekta, nije stavila potpis na sporazum jer nije tranzitna zemlja, prenela je agencija RIA Novosti.

Vrednost „Nabuka” se procenjuje na 7,9 milijardi dolara i predviđa transport gasa u evropske zemlje preko Azerbejdžana, Gruzije, Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije. Taj gasovod bi trebalo da predstavlja produžetak već izgrađenog gasovoda Baku-Tbilisi-Erzurum i predviđen je za transport 31 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

U Rusiji se sa skepticizmom odnose prema izgledima za realizaciju tog projekta i predlažu turskoj strani da se priključi projektu „Južni tok”, koji predviđa isporuke ruskog gasa u Evropu po dnu Crnog mora i dalje preko Balkanskog poluostrva.

Potpisivanje međudržavnih sporazuma o projektu izgradnje gasovoda „Nabuko” danas u Ankari neće ubrzati njegovu realizaciju i neće rešiti probleme vezane za taj projekat, od kojih je glavni – nedostatak sirovinske baze, ocenili su ruski stručnjaci.

Po njihovom mišljenju, pregovarački period će se produžiti još do tri godine, a početak realizacije će, uz to, omogućiti Turskoj i Turkmeniji, od kojih projekat veoma mnogo zavisi, da ispolje geo-političke ambicije.

Vodeći stručnjak ruskog centra za političku konjunkturu Maksim Minajev smatra da je teško očekivati da će posle ovog sporazuma uslediti ozbiljni pomaci. „Jedna stvar je birokratsko usaglašavanje, a druga – donošenje stvarnih odluka, između ostalog , o izgradnji gasovoda i usaglašavanje nijansi koje iskrsavaju tokom procesa rada”.

Ističući da stvarne odluke o „Nabuku” mogu da uslede približno za tri godine, Minajev je dodao da mnogo zavisi od tempa realizacije ruskih gasovodnih projekata.

On je ocenio da će se ´Nabuko´, „najverovatnije, razvijati sinhronizovano s ´Južnim tokom´ i možda nastojati da ga prestigne”.

Pristalice „Nabuka” su uverene da će realizacija tog projekta, uporedo sa smanjenjem zavisnosti Turske od ruskog gasa (oko 65 odsto uvoznog gasa Turska dobija od Rusije), omogućiti Turskoj da ojača osnovu za proces integracije u Evropsku uniju.

Sem danas potpisanog sporazuma o tranzitu, treba još da budu potpisani sporazumi o izgradnji i isporukama gasa, ukazao je ruski analitičar za naftu i gas Aleksandar Jeremin. On smatra da ne bi trebalo da bude problema sa sporazumom o izgradnji, ali su isporuke za sada pod znakom pitanja, s obzirom na to da je glavni problem „Nabuka” nedostatak resursne baze.

Zvaničan rok završetka izgradnje je 2014. godina i on će biti ispoštovan, ali se ne može očekivati da taj gasovod bude u potpunosti popunjen – pre će biti popunjena samo trećina njegovih kapaciteta, maksimum polovina, smatra Jeremin.

Ruski stručnjaci ukazuju da će mnogo zavisiti od Turkmenije koja za sada bira da li će biti s Rusijom ili EU. „Izjave rukovodstva Turkmenije o mogućoj podršci ´Nabuku´, po meni, znače malo, jer je ono za poslednje pola godine ne jednom menjalo stavove”, smatra Jeremin.

Minajev je ubeđen da će se Turkmenija najverovatnije na kraju prikloniti „Nabuku”, s obzirom na pogoršanje odnosa između Moskve i Ašhabada u sferi gasa u poslednje vreme zbog smanjenje ruskih kupovina turkmenskog gasa, uz istovremeno aktiviranje odnosa EU i SAD s Turkmenijom.

U trci za pridobijanje Turkmenije pobediće onaj ko joj pruži značajniju političku podršku, smatra Minajev. Moguće je da zahvaljujući „Nabuku” Turkmenija zaradi političke poene radi jačanja svog uticaja u srednjoj Aziji, ukazao je on.

U tom pravcu se trudi da ide i Turska – da zaradi poene na protivurečnosti između izvoznika gasa Rusije i EU, koja nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa. Turska pokušava da diktira uslove tranzita i da poveže pitanje realizacije „Nabuka” s mogućnim pristupanjem Uniji.

„Turska, međutim, zavisi i od SAD i preferencija koje su one spremne ili nisu spremne da joj pruže, pre svega kad je reč o jačanju uticaja Turske u Zakavkazju ili Iraku”, misli Minajev. „Ukoliko Ankara bude zadovoljna ponudama Bele kuće, ona može odustati od pretenzija na pristupanje EU, kojima se aktivno protive Nemačke i Francuska”, ukazao je ruski stručnjak.

„Očigledno je da neće biti ruskih predloga korisnih i za Tursku – mi nismo zainteresovani za učešće Turske u rešavanju problema u Nagorno Karabahu”, dodao je Minajev.

Prema njegovom mišljenju, potpisivanje sporazuma možda neće ubrzati rokove realizacije „Nabuka”, ali će u svakom slučaju omogućiti Turskoj da postane značajniji igrač na makroregionalnom planu i da realizuje svoje davnašnje ambicije da postane „tranzitni most” između Evrope i Azije.

„Očekujem da se pitanje Turkmenije reši tokom iduće godine, a u sledeće dve do tri je na redu Iran koji zbog sankcija Ujedinjenih nacija za sada nema pravo da isporučuje gas u EU”, rekao je Jeremin i dodao da, ukoliko se oba pitanja reše uspešno, postoji šansa da se taj gasovod u potpunosti napuni.

Za sada nedostatak resursa za „Nabuko” ostaje ključni problem. S tim u vezi, Jeremin daleko optimističnije ocenjuje perspektive „Južnog toka”, s obzirom na to da su već postignuti sporazumi o isporukama gasa. „Rok njegove izgradnje je 2015, a glavni problem je potpisivanje sporazuma o izgradnji od strane zemalja učesnica, što treba da se završi već u trećem kvartalu ove godine”, istakao je Jeremin.

Taj stručnjak ocenjuje da je verovatnoća uspešnog puštanja u rad „Nabuka” manja od 50 odsto.

Oba stručnjaka smatraju da, bez obzira na pozive, Rusija neće učestvovati u „Nabuku”. „To bi značilo konkurisanje samoj sebi”, ukazao je Jeremin. Po njegovom mišljenju, Rusiji je ekonomski i politički isplativo da sačuva svoje projekte.

Sem toga, u slučaju priključenja „Nabuku”, Rusija bi morala stalno da usaglašava svoju poziciju sa ostalim učesnicima, a s obzirom na to da je taj projekat od početka orijentisan na Brisel, sigurno je da njihova mišljenja ne bi odgovarala interesima Rusije, smatra Minajev.

Direktor ruskog fonda za nacionalnu energetsku sigurnost Konstantin Simonov je u izjavi za ruski Internet dnevnik Gazeta.ru rekao da posle potpisivanja sporazuma u Ankari ostaju tri nerešena problema. Prvi je vezan za isporuke gasa, pri čemu je „problematičan” isporučilac, sem Turkmenije, i Azerbejdžan.

Drugi je Turska, s obzirom na neizvesnost turskog priključenja EU i ne do kraja dogovorene uslove za transport gasa preko Turske.

Treći problem je mali kapacitet „Nabuka” od samo oko 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje u vreme kada će Uniji do 2015. biti potrebno 100 do 150 milijardi kubika. (Tanjug)

Kredit Svetske banke za Koridor 10

admin — Fri, 10 Jul 2009 09:08:38 +0000

Odbor izvršnih direktora Svetske banke (SB) odobrio je danas, do sada najveći kredit Srbiji – 388 miliona dolara za projekat auto-puta Koridor 10.

Projektom će se izgraditi tri deonice auto-puta na Koridoru 10, poboljšaće se sigurnost na putevima i uvešće se bolje upravljanje sektorom transporta, saopštila je SB.

Putna mreža jedan je od najvažnijih privrednih potencijala Srbije, ali se ona nalazi u stanju daleko ispod evropskih standarda, kaže se u saopštenju.

Takođe se navodi da broj povreda i smrtnih slučajeva izazvanih saobraćajnim nesrećama predstavlja sve veći socijalni i ekonomski teret za zemlju.

Ističe se takođe da je sigurnost puteva u Srbiji više od pet puta lošija nego u zemljama Evropske unije koje imaju najveću sigurnost.

U saopštenju se dodaje da će projekat Koridor 10 smanjiti troškove transporta svih roba i time će sniziti cenu uvoza i doprineti većoj konkurentnosti izvoza.

„Od projekta će imati koristi i oni koji koriste puteve – jer će sigurnije i brže putovati – i oni koji žive duž auto puta, jer će izmestiti trasu van centara mesta kroz koja prolaze, olakšaće dostupnost osnovnih socijalnih usluga i stvoriti mogućnosti za zapošljavanje”, rekao je Ričard Martin Hamfriz, vođa projekta.

Integraciju puteva u Srbiji sa glavnim regionalnim mrežama vlada Republike Srbije je prepoznala kao prioritet ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje.

„U ova teška vremena ovaj program će značajno doprineti srpskoj privredi u kratkom vremenskom periodu. Ova investicija kreiraće nova radna mesta, kako direktno tako i indirektno kroz potrošnju onih koji se prvi zaposle.

Omogućiće srpskim građevinskim kompanijama da dobiju šansu da uposle svoje kapacitete, a na indirektan način će koristiti mnogim malim preduzetnicima u regionu kroz koji prolaze ali i šire u Srbiji”, izjavio je Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Ovaj projekat, uz saglasnost partnera, uvodi i novinu dvostruke tehničke provere kvaliteta radova – jedna će se finansirati iz zajma, a jedna iz sredstava Svetske banke kako bi se obezbedilo da se pare potroše upravo na ono što je predviđeno.

Obezbediće se i tehnička pomoć u izradi akcionog plana za reformu javnog preduzeća Putevi Srbije kao i za sprovođenje toga plana, nakon što ga usvoji vlada Srbije, ističe se u saopštenju. (FoNet)