Avram Grant je novi trener Partizana, a Aleksandar Stanojević će u subotu "olakšati dušu". Trener koji je u poslednje dve sezone uzimao titulu sa crno-belima trebalo bi da obelodani šta se zapravo dešavalo od smene sportskog direktora Mladena Krstajića.

Navijači Partizana, preko brojnih foruma i društvenih mreža, pozvali su sve ljubitelje crno-belih da u subotu dođu ispred severne tribine stadiona u Humskoj ulici, kako bi pružili podršku Aleksandru Stanojeviću.

Stanković je izneo ovaj stav kao repliku na nagađanja u italijanskim medijima da bi mogao da obuče dres "rosonera". U prošlosti, ne tako dalekoj, igrači poput Andrea Pirla i Klarensa Sedorfa su napuštali Inter i odlazili u Milan. Stanković, međutim,žustro odbacuje da je tkao nešto moguće i u njegovom slučaju.

"Ja sam napravio svoj izbor i moram se pohvaliti da do sada nisam pogrešio. Moram priznati sada i to mora svima biti jasno, ne bih nikada zaigrao za Milan. To je prosto nemoguće, nezamislivo, kao što ne bih mogao da igram za Partizan. Uvek sam priželjkivao ovakav trenutak da istaknem koliko veolim plavo-crni dres. Jeste da je to jedno teško breme sa kojim se treba izboriti, ali ja činim sve da budem jak, jer je čast biti u ovom klubu", rekao je Stanković, koji je svojevremeno nosio i kapitensku traku u Crvenoj zvezdi.

On nije hteo da poredi Portugalca Murinja i sadašnjeg trenera Ranijerija, ali je naveo da su oba trenera zaista stručnjaci velikog kvaliteta, i da nema nikakve zamerke na rad bilo koga od njih.

"Svako vodi posao na različit način i svako ima svoje kvalitete i svoje mane. Murinjo i Ranijeri su mnogo različiti, ali to ne znači da je jedan bolji od drugog, jednostavno, obojica su dobri stručnjaci. Igrači pokušavaju uvek da gledaju na kvalitete samih trenera i to je jedino što nam treba", naglasio je sada već bivši reprezentativac Srbije.

Tim sa „Đuzepe Meace" naredni meč će odigrati kod kuće sa ekipom Parme.

Gvardiola se predomislio i poslao Mesija u igru, a Argentinac je zapečatio sudbinu Osasune sa dva gola.

Prva dva gola za Barsu postigao je Sesk Fabregas. 

Trener gostiju Hoze Luis Mendilibar je posle mela bio besan.

"Na sreću, Mesi je imao grip", rekao je Mendilibar.

Real je došao u vođstvo već u 10. minutu igre. Angel di Marija je pronašao Kristijana Ronalda koji utrčava u šesnaesterac, usledio je precizan udarac  i golman Varas je bio nemoćan. Sevilja se nije predala. Nastavila je sa napadima. Već u 12. minutu Manu odlično šutira, Kasiljas je savladan ali lopta pogađa stativu. Nekoliko minuta kasnije domaći postižu gol, ali je poništen zbog ofsajda.

Real kažnjava propušteno. Brz napad, ponovo je asistent Di Marija, ovog puta egzikutor je Kaleon. Igrao se 37. minut. Do novog gola čekalo se četiri minuta. Na scenu je ponovo stupio Kristijano Ronaldo. Fantastičan šut sa oko 20 metara i golman je Baras je ponovo savladan.

Do krajapoluvremena nije bilo promene rezultata, ali je Real ostao bez jednog igrača. U 44.minutu Pepe je zaradi i drugi žuti karton (prvi u 30. minutu) i morao je da napusti igru.

Realu je bilo lakoda sačuva prednost od tri gola u nastavku susreta. Mirnom i sidurnom igrom kontrolisali su tok susreta. Nekoliko šansi na obe strane, ali odbrane su bile na mestu. Ipak gosti uspevaju da uvećaju prednost u 66. minuntu. Ovog puta strelac je bio asistent kod prva dva gola Di Marija, a njega je uposlio Benzema.

Samo tri minuta kasnije gol i na drugoj strani. Sevilja uspeva da preko Navasa smanji na 4:1. Da olakša posao Realu "potrudio" se Del Moral koji je u 74. minutu zaradio direktan crveni karton. Obe ekipe su nastavile sa po devet igrača u polju.

Svoj treći gol na meču postigao je Kristijano Ronaldo, koji je bio uspešan egzikutor penala u 86. minutu susreta. Tri minuta kasnije Hamil Antintop koristi asistenciju Alonsa i povećava prednost Reala.

Tu nije bio kraj goleadi, poraz svog tima, koliko toliko, je ublažio Negredo u 90. minutu i tako postavi konačnih 6:2 za Real.

Fudbaleri Atletika iz Bilbaa pobedili su na svom terenu Saragosu sa 2:1. Atletik je poveo golom Markela Susaete u sedmom minutu, a onda je Havi Martinez napravio penal i dobio crveni karton. Leandro Poncio je u 22. minutu iskoristio jedanaesterac i izjednačio rezultat.

Igrač Saragose Mauro Lancaro isključen je u 70. minutu zbog drugog žutog kartona. Pobedu Atletiku doneo je Gaizka Torkero tri minuta pre kraja regularnih 90. minuta igre.

Hetafe je preokrenuo rezultat u gostima protiv Majorke i pobedio 2:1. Maljorka je povela golom Ivana Ramisa u 10. minutu, a rezultat je preokrenuo Abdelazis Barada golovima u 28. i 44. minutu.

Espanjol je u gostima pobedio Sporting iz Hihona sa 2:1. Golove za goste postigli su Tijevi u trećem i Serhio Garsija u 84, a strelac za Sporting bio je David Baral u 61. minutu.

Utakmica je, zahvaljujuči dobrom vetru, nastavljena posle desetak minuta.

Milan je tokom čitavog susreta bio bolja ekipa, a golove za roso-nere su postigli Zlatan Ibrahimović u 56. i Antonio Noćerino u 79. minutu.

Pobedom, Milan je dospeo na prvo mesto Serije A sa 27 bodova, odnosno bodom više od Juventusa koji ima utakmicu manje.

Kada smo 1998. godine na Svetskom prvenstvu u Francuskoj ispali u osmini finala od Holandije u produžecima, cela nacija je bila razočarana i doživela to kao veliki neuspeh. Od generacije Piksija, Mijata, Deje, Juge, Mihe i ostalih očekivalo se bar polufinale Mundijala. Nešto više od decenije kasnije videli smo koliko su ti naši snovi bili nerealni.

Dakle osmina finala Mundijala u Francuskoj doživljen je kao prvi brodolom iako nas je od četvrtfinala delila prečka, onu koju je Mijat pogodio iz penala. Taktika tadašnjeg selektora Slobodana Santrača je kritikovana, igračima se zameralo da nisu pokazali maksimum, ni ne sluteći kakve muke čekaju nacionalni tim u narednim godinama.

Posle tog prvog velikog takmičenja od raspada stare Jugoslavije ubrzo su počele kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000. godine u Holandiji i Belgiji. Milan Živadinović je kratko bio na klupi reprezentacije a nacionalni tim je preuzeo Vujadin Boškov koji je možda bio i najglasniji u kritici postignutog rezultata na prethodnom Mundijalu.

U grupi prava poslastica, Hrvatska, a pored nje reprezentacije Makedonije, Irske i Malte. Kvalifikacije su odigrane u posebnoj atmosferi, počele su pre bombardovanja, a nastavile su se posle.

Prvi derbi meč sa Hrvatskom na Marakani, koji je bio odložen zbog bombardovanja, odigran je u avgustu 1999. godine. Iako se očekivalo da će sevati varnice, utakmica je ostala upamćena samo po nestanku struje na stadionu.

Presudnu utakmicu za plasman na prvenstvo reprezentacija je igrala u Zagrebu. I tada se sećamo neverovatnog meča, gde su u paklenoj atmosferi na Maksimiru naši fudbaleri odigrali 2:2, kao i neverovatnog poteza Bate Mirkovića koji je zaradio crveni karton kada je Roberta Jarnija uhvatio za "međunožje". Tanka linija je delila tad Mirkovića od heroja do tragičara, jer da smo izgubili, veliki deo krivice bi bio na njemu. Ali nismo izgubili, igrali smo hrabro, a imali smo i sreće.

I dalje se pamti slavlje te noći na ulicama Beograda i ostalih srpskih gradova, verovatno najveće kada je u pitanju proslava uspeha fudbalera. Da su navijači znali šta im igrači spremaju na predstojećem takmičenju, verovatno bi se pokajali što smo se uopšte plasirali.

Na tom Evropskom prvenstvu u Holandiji i Belgiji Srbija je bila u grupi sa Slovenijom, Španijom i Norveškom. Naše predstave na tom prvenstvu u najmanju ruku bile su ekscentrične. Prvo je tadašnji selektor Vujadin Boškov davao bizarne izjave koje su dosegle status urbanih legendi.

Da nešto u reprezentaciji ne štima videlo se već na prvom meču protiv Slovenije. Do 60. minuta naš nacionalni tim je primio tri gola, dok je Mihajlović zaradio crveni karton. Kada se u nastavku meča očekivao totalni potop, reprezentacija se budi i postiže tri pogotka za konačnih 3:3.

Siguran prolaz u četvrtfinale donela nam je minimalna pobeda nad Norveškom u drugom kolu, ali ta utakmica je ostala upamćena po crvenom kartonu koji je dobio, tada još mladi Mateja Kežman. Srpski napadač je isključen zbog nepotrebnog oštrog starta tek pošto je ušao u igru sa klupe, tako da je blizu da uđe na listu negativnih rekorda na šampionatima po brzini kojom je pocrveneo.

Ništa manje uzbudljiv nije bio ni treći susret, protiv Španije. U neverovatnom meču naš nacionalni tim je imao triputa prednost, isto toliko puta Španci su stizali, da bi pobedonosni pogodak postigli u šestom minutu produžetka. Treba ipak pomenuti da je sudija itekako kumovao porazu naše reprezentacije, između ostalog i zbog nepostojećeg penala koji je dosudio protivniku u finišu meča.

Posle toga dolazi jedna od najgorih utakmica naše reprezentacije na evropskim prvenstvima. Četvrtfinale protiv Holandije bila je prilika da im se osvetimo za eliminaciju dve godine ranije na Mundijalu. Na konstataciju jednog od holandskih fudbalera da će Jugoslavija primiti pet golova, selektor Boškov je šeretski prokomentarisao: "Bolje pet nego šest". I to je tačno, ali problem je što smo na toj utakmici primili šest golova, a kako smo igrali, mogli smo još toliko.

Gol Ivice Kralja bušili su Klajvert tri puta, Overmars dva puta, jednom je našu mrežu zatresao naš fudbaler, Govedarica, dok je jedini pogodak za Jugoslaviju dao Savo Milošević u zaustavnom vremenu. Dakle drugi brodolom naše rešrezentacije završio se sa porazom od Holandije u četvrtfinalu od 6:1.

Pognutih glava vratili smo se sa Evropskog prvenstva, pokušavajući da zaboravimo sraman poraz u četvrtfinalu, ali na redu su već došle kvalifikacije za naredni Mundijal, ovoga puta u Japanu i Južnoj Koreji.

Tim je posle Boškova preuzeo Ilija Petković koji je dobio prva dva kvalifikaciona meča, zatim se desio 5. oktobar i smena Miloševića, zbog koje je odložen meč sa Rusijom. U međuvremenu, posle nerazjašnjenih okolnosti Petković napušta klupu nacionalnog tima, a ulogu trenera uzima Milovan Đorić. Njegove trenerske bravure na meču protiv Rusije na Marakani verovatno će ući u fudbalske trenerske udžbenike pod naslovom "Kako ne treba voditi ekipu".

Prethodno je popularni Bata Đora vodio reprezentaciju do dva remija, protiv Slovenije u gostima i Švajcarske kući. Na red je došao meč sa Rusijom, gde je "zbornaja" golom iz mrtvog ugla došla do vođstva. Ipak nije to ono najčudnije na toj utakmici. Poznate Đorićeve izmene gde je izvlačio napadače i ubacivao fudbalere sredine terena u situaciji u kojoj ekipa juri rezultat ni danas nikom nisu jasne. Kakav je odnos igrača prema selektoru bio najbolje govori slika sa tog meča kada su Mateja Kežman i Goran Drulić na sred utakmice ustali sa klupe i otišli u svlačionicu.

Ove neuspešne kvalifikacije je završila trenerska trojka sastavljena od Vujadina Boškova, Dejana Savićevića i Ivana Čurkovića. Iako smo na kraju ipak imali šansu da pobedom nad Slovenijom u poslednjem meču odemo bar u baraž, "zmajčeki" su na stadionu JNA uspeli da izvuku remi 1:1 i da se plasiraju na takmičenje. Tako se završio treći brodolom naše reprezentacije.

Prvi Mundijal na azijskom kontinentu srpski navijači su gladali putem malih ekrana, uvereni da je i za nas bilo mesta tamo, ali da samo nismo imali dovoljno sreće. Nadali smo se da propušteno možemo nadoknaditi već u narednim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu koje je na programu bilo 2004. godine. Slavna čileanska generacija se skoro sasvim povukla, na red su došli neki novi klinci da pokažu da je fudbal u našoj zemlji još uvek na vrhunskom nivou.

U grupi sa Italijom, Finskom, Velsom i Azerbejdžanom očekivali smo lagano osvajanje bar drugog mesta. Sve što se ranije ružno dešavalo brzo je zaboravljeno, više se nismo takmičili kao Jugoslavija, sada smo bili Srbija i Crna Gora, tim je preuzeo Dejan Savićević, i to mu je bio prvi trenerski posao u karijeri, sve ove činjenice nekako su ulile novu nadu navijačima.

Remi na startu sa Italijanima nam je dao krila, ali veoma brzo usledilo je surovo prizemljenje. Pucanje mita o nama kao evropskim Brazilcima dogodio se na utakmici trećeg kola kvalifikacija u Podgorici gde su naši reprezentativci dočekali Azerbejdžance. Pitanje pobednika se nije postavljalo, jedina dilema je bila sa koliko golova u mreži ćemo ispratiti protivnika.

Ispratili smo ih sa dva pogotka, ali u toj našoj aroganciji zaboravili smo da i, na papiru slab, protivnik može da napadne. To nam je postalo jasno tek kada je, i pored našeg vođstva od 2:0, Gurbanov dva puta zatresao našu mrežu za konačnih 2:2. Gurbanov je posle ovog podviga postao nacionalni heroj Azerbejdžana, dok su svi koji su naši reprezentativci koji nastupali na tom meču stavljeni na stub srama.

Neizlečene rane sa prethodnih takmičenja su se otvorile, samopouzdanje je poljuljano, ali tadašnji reprezentativci su nas uveravali da je to samo jedan loš dan na koji svako, pa i oni, imaju pravo.

Novi loš dan nacionalni tim je imao u Finskoj, koja nas je ponizila sa 3:0. Sunovrat na tom meču je počeo još u prvom poluvremenu kada smo pored dva primljena gola ostali bez Siniše Mihajlovića, koji je dobio crveni karton.

Ipak, šansu za popravni su imali u Bakuu gde smo trebali da se u kvalifikacionu trku vratimo osvetom nad Azerbejdžanom. Ali i odatle su se naši "osvetnici" vratili pognutih glava, izgubivši utakmicu rezultatom 2:1. Opet su za nas bili pogubni Gurbanov, kome se pridružio Ismailov. Neverovatno zvuči činjenica da smo i na ovoj utakmici imali prednost, golom Boškovića u 27. minutu, ali smo meč izgubili od 88. minuta pa na dalje.

Iako smo od Holandije primili šest golova smatra se da je poraz od Azerbejdžana bio najteži u našoj novijoj fudbalskoj istoriji. Na drugoj strani Azerbejdžancma je to bila prva zvanična pobeda u istoriji.

Zanimljivo je i kako je tadašnji selektor Savićević podneo poraz. On je posle drugog gola Azerbejdžana napustio ekipu i otišao u svlačionicu. Jasno je bilo da je to poslednji meč popularnog "genija" na klupi nacionalnog tima, koji je tu doživeo četvrti brodolom u novijoj fudbalskoj istoriji.

Uskoro nastavak....

Golmani: Bojan Jorgačević, Damir Kahriman, Bojan Šaranov.

Odbrana: Branislav Ivanović, Nenad Tomović, Milan Vilotić, Milan Biševac, Neven Subotić, Aleksandar Kolarov, Duško Tošić, Slobodan Rajković.

Sredina: Dejan Stanković, Zdravko Kuzmanović, Radosav Petrović, Ljubomir Fejsa, Miloš Ninković, Nemanja Tomić, Zoran Tošić, Adem Ljajić, Miralem Sulejmani, Milan Jovanović.

Napad: Marko Pantelić, Jovan Damjanović, Ranko Despotović.

Srbija u petak, 2. septembra igra u Belfastu protiv Severne Irske, a 6. septembra u Beogradu dočekuje Farska Ostrva.

"Čestitam Renu, nadigrali su nas u svim aspektima igre, taktički, fizički, tehnički. Ušli smo loše u meč, pogotovo prvih pola sata, a posle je bilo teško vratiti se protiv ovakve ekipe. Oni su kasnije iz polukontre samo kažnjavali naše greške pošto smo bezuspešno pokušavali da damo gol i ublažimo poraz", istakao je Prosinečki.

On je konstatovao da je Zvezdina epizoda u Evropi završena i da se ekipa sad okreće prvenstvu.

"Moramo se dići posle ovog teškog poraza. To neće biti lako, ali moramo, jer nas već u nedelju čeka gostovanje u Smederevu.

Na pitanje kako objašnjava veliki optimizam uoči utakmice trener crveno-belih je rekao: "Pa, neću valjda da pričam kako ćemo izgubiti".

"Iskreno, priželjkivao sam pobedu, nadao se da možemo do cilja, ali oni su očigledno bolji. Moraćemo još puno da radimo da bismo igrali u Evropi, zaključio je Prosinečki.

Posle pozajmica u holandskim klubovima PSV-u, Tventeu i Viteseu, kao i nekoliko prijateljskih mečeva odigranih u dresu Čelsija, Rajković bi napokon trebalo da se skrasi.

Rajković će, tako, priteći u pomoć Gojku Kačaru, sa ciljem da ojača odbranu Hamburgera, koja je u prva tri kola Bundeslige primila čak deset golova, bez ijedne pobede.

Bundesligaš je, takođe večeras, naveo da je angažovan i levi bek Hrvoje Čale iz turskog Trabzonspora. Hrvatski internacionalac potpisao je trogodišnji ugovor.

Finansijski detalji ovih transfera nisu navedeni.

Nemački mediji preneli su da bi Volfsburg uskoro mogao da angažuje i Brazilca Krisa, koji je od 2003. igrao za Ajntraht iz Frankfurta, ali je trenutno bez kluba.

Kako se navodi, trener Feliks Magat rešio je da dovede trojicu odbrambenih igrača da bi pojačao zadnju liniju tima nezadovoljan zbog ubedljivog poraza u petak od Borusije Menhengladbah sa 4:1, u trećem kolu nemačkog prvenstva.

Posle tri odigrana kola Bundeslige Volfsburg je 11. na tabeli, sa tri osvojena boda.